Noć je uveliko, a tu noćnu tišinu prekida njegovo užurbano disanje – verovatno nešto sanja.
Noć je uveliko, a tu noćnu tišinu prekida njegovo užurbano disanje – verovatno nešto sanja. Ja ne mogu da spavam kao i obično ali ne zato što me nešto muči, već zato što mi se jede nešto slatko. Znam i šta mi se jede, ali u kući, kao i obično, ništa se ne zadržava duže od vremena koje je potrebno otići do prodavnice i vratiti se u stan.
Žudim za kockicom čokolade, malom i slatkom, možda pomešanom sa nekim lešnikom ili keksom... Razmišljanje o čokoladi navodi me na zaključak da se sigurno ne bih zaustavila na jednoj kockici i da bih verovatno celu čokoladu smazala, eto iz ljubavi. I onda se zapitam, zar čokolada nije slaba strana svih nas? Zar nam čokolada ne pruža utehu kada smo tužni i izmami još veći osmeh na lice i kada smo srećni?
Moram priznati da sam pristrasna prema čokoladi kao slatkišu i pomalo izbirljiva. To znači da ne mogu prihvatiti mešavinu čokolade sa svakim proizvodom koji se jede, jer su mi neki ukusi nespojivi. Ali zato, ako se pitate da li da probate čokoladu sa čili papričicom ili čokoladu sa polenom – probajte. Razlog nije samo eksplozija ukusa u ustima, već i činjenica da konzumiranje čokolade doprinosi smanjenju kardiovaskularnih bolesti i mogućnosti nastupanja moždanog udara. Takođe, čokolada podstiče koncentraciju i poboljšava pamćenje.
Dakle, sledeći put kad Vam neko kaže da ste zavisni od čokolade, samo mu recite da Vi mislite na svoje zdravlje. Naravno – budite umereni.
I tako, u svoj svojoj zanesenosti i maštanju o čokoladi, vreme provodim listajući novosti na instagramu. Kao da mi telefon čita misli, pojavljuje se vest da će se, za sve ljubitelje čokolade i one koji to žele da postanu, eksplozija ukusa odvijati u TC Galerija u Beogradu ovog vikenda (21. i 22. novembra 2020). Na mom licu smešak. Spuštam telefon i grlim ga. Ponovo čujem neko meškoljenje. Tihim glasom kažem: Bubice, znam gde ćemo za vikend.
čokolada slatki greh beograd