Lepa si.

Lepa si, da, jesi. Takva kakva si, sa svim svojim vrlinama i manama. Tako savršeno neobična, različita u moru istih.

Znam da se sada možda češće nego ranije pogledaš u ogledalo i pomisliš, odakle ovo ovde? I zašto se baš jutros, samo par dana posle tvog tridesetog rođendana pojavila i prva bora, tik iznad usana? Gledaš se u svoj odraz i vidiš jednu zrelu i ozbiljnu ženu koja primećuje nedostatke. Koja sve konce drži u svojim rukama, ali ovo ne može. Ne može se boriti protiv godina. Sve te male nesavršenosti koje tako vešto kriješ brojnim preparatima su ožiljci tvog života, odraz tvoje lepote. Nekada ti zasmetaju, ali ima dana kad su ti drage.

Ideš na anticelulit masažu da bi ti koža bila lepa i glatka, trpiš pritisak, stiskaš zube jer svaki dodir lepote boli. Kriješ salce na stomaku, a ono se ipak malo vidi. Odričeš se slatkiša, ne jedeš posle šest. I dalje se vidi malo strija posle porodjaja. Vidi se i umor na tvom licu jer beba nije spavala cele noći. Ali sve to nema veze jer si lepa.

Ta rupica na obrazu kad se nasmeješ učini da osmehom sakriješ sve nesavršenosti i očaraš svet.

Jer to si ti. Lepa, baš takva kakva si. Nesavršeno savršena. Svoja.