Srpski seljaci i radnici, dinar pojesti ne možete, a dinar može vas. Sa kiflom na šoferci, grčiš osmeh da preživiš. Očajan si, a bes kipti.
Vlast, kažeš, je kriva,a ljudi nisu. Ko je onda posekao naše korenje, nisu li mafijaši i krvnici deo tog naroda?! Žanješ li dobrotu ili je greh spalio žitna polja? Dželati su deo našeg organizma. Rak ga nagriza. Sve ljudske pošasti i otpadništvo gajimo u utrobi. Šta da požanješ?! Krivo si sejao. Oko za oko, mržnju za drugog, pod grlo nož. Proklet si i pogan, čoveče mali, a tako jadan da bi se i najtvrđe srce na tebe sažalilo. Čeznući za neslućenim visinama, na krilima svog jeda, još si se više smanjio. Eto, baš na veličinu kifle na tvojoj šoferci. Hoćeš li se uzdići, čoveče mali? Hoćeš li da te tlače dok krv ne propišaš? Tako si sam, i što si tužniji to si manji. Slabašan. Slabost tvoja je gorka, ali i lepa.
Tvoj očaj nesnosan, dovoljan mi je moj. Tvoje boljke me peku.
deca srbin šljiva vruć hleb dinar