Kako se vrši obračun zarade zaposlenima i drugi knjigovodstveni propisi

Svesni smo da je tržište rada nepredvidivo, da se neprestano menja i da stalno moramo da iznova učimo i ulažemo u svoje znanje.

Za zanimanja koja su danas najtraženija na tržištu rada, pre 10 godina se nije znalo, dok istraživanja pokazuju da se danas obrazuju generacije za poslove koji još uvek nisu izmišljeni. Pa ipak, pogledamo li malo detaljnije, videćemo da za pojedine profile uvek ima slobodnih pozicija, da su uvek traženi i da ne zastarevaju. Takav je slučaj sa knjigovođama. Ovo pomalo birokratsko ime nose ljudi koji vode poslove privatnim i državnim firmama, što ih svrstava u 5 najtraženijih zanimanja u Srbiji. Bilo da ste freelancer i da otvarate svoju firmu, da imate onlajn prodavnicu ili da radite u velikoj kompaniji – usluge knjigovođa su nezamenjive. 

Takođe, visoke novčane kazne i propisa, obavezuju svakog poslodavca da se ozbiljno uključi u pravila vođenja firme. Za obračun zarada, neoporezivih iznosa i ugovora o radu, najbolje je unajmiti knjigovodstvenu agenciju koja će se odgovorno i tačno baviti tim poslom.

Obračun zarada

Kada je reč o platama tu važi staro pravilo: za poslodavca su plate radnika velike, za zaposlene su plate male. Međutim, za obe strane je od izuzetne važnosti da one budu dobro obračunate kako se ne bi stvaralo nezadovoljstvo kod radnika I kako bi motivacija za rad bila veća. Vlada Republike Srbije propisuje utvrđeni minimalac, prema kome plate u Srbiji ne mogu biti manje od tog iznosa.

U skladu sa izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i u skladu sa Odlukom o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2023. godine, navodimo nove parametre za obračun zarade od 01. januara 2023. godine:

- neoporeziv iznos zarade 21.712 dinara mesečno;
- stopa doprinosa za PIO 24% (na teret poslodavca 10%, na teret zaposlenog 14%);
- najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje 35.025 dinara;
- najviša mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje 500.360 dinara;
- minimalna cena rada 230 dinara (neto) po radnom času.

Novi parametri se primenjuju na sve zarade koje se isplaćuju u 2023. godini, nezavisno od toga za koji mesec se isplata vrši. 

Šta su neoporezivi iznosi?

Dobra vest za poslodavce je da se sa povećanjem minimalne zarade  povećao i neoporezivi deo zarada sa 19.300 na 21.712 dinara. Takođe, smanjenjen je doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca za jedan odsto.

Vaš knjigovođa će vam predstaviti I šta predstavlja neoporezivi deo zarade. To od februara 2023. Godine uključuje sledeće:
- Neoporezivi iznos zarade 
- Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada 
- Dnevnica za službeno putovanje u zemlji 
- Naknada prevoza na službenom putovanju 
- Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili  člana njegove porodice 
- Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića 
- Jubilarna nagrada zaposlenima 
- Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog 
- Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta 
- Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond 
- Stipendije i krediti učenika i studenata 
- Naknada za ishranu 
- Naknada za rad članova biračih komisija 
- Naknada troškova boravka fizičkim licima koja učestvuju u programima Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija
- Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću 
- Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa 
- Propisi su vrlo strogi i podrazumevaju odgovorno ponašanje u skladu sa njima. Knjigovodstvene usluge su vam neophodne.

Radni Odnosi

U Republici Srbiji Zakonom o radu uređen je opšti režim radnih odnosa prema kome lica mogu zasnivati sa poslodavcem:

- radni odnos ili mogu biti angažovana
- van radnog odnosa (tzv. outsourcing)

Radni odnos se može zasnovati na neodređeno ili određeno vreme. Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, dok poslodavac može utvrditi i kraće radno vreme, ali ne kraće od 36 sati nedeljno. Ukoliko zaposleni ima više od 8 sati prekovremenog rada nedeljno, poslodavac je duđan da zaposli još jednog radnika.

Drugi oblici radnog odnosa su:

- radni odnos uz probni rad;
- radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom;
- radni odnos sa nepunim radnim vremenom;
- radni odnos za rad van prostorija poslodavca;
- radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem i
- radni odnos sa pripravnikom.

Zakonom o radu definisan je i rad van radnog odnosa, i to:

- privremeni i povremeni poslovi,
- ugovor o delu,
- ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i
- ugovor o dopunskom radu

Pitanja prava radnika zalaze I u druge sfere osim knjigovodstvenih, ali su veoma uvezane I potrebno ih je dobro ispratiti i sprovesti kako firma ne bi imala problema pred zakonom.