Nema više radnika koji toče gorivo na pumpama

Ako ste vozač, sasvim je sigurno da ste se našli na benzinskoj pumpi a tamo, ni traga ni glasa od nekoga ko će Vas uslužiti i sipati gorivo.

Da li je to početak automatizacije čitavog jednog procesa, da li je to početak jedne nove ere? Od toga da samostalno sipamo gorivo, do činjenice da nam je omogućeno plaćanje bez odlaska na kasu, sve je jasnije da je sve manje radnika koji toče gorivo na pumpama. Ali, da li je to što moramo sami da sipamo gorivo jedini problem? Mislim da ne...

Kako to što sami sipamo gorivo utiče na zdravlje?

Rukovanje gorivom na pumpama, posebno dizelom i benzinom, može nas izložiti ne samo direktnom kontaktu s iritansima, već i štetnim gasovima i česticama koje se oslobađaju kada sipamo gorivo. Istraživanja su pokazala da zagađivači poput azot-dioksida (NO₂) i čestica izduvnih gasova dizela imaju ozbiljan uticaj na epitelne ćelije disajnih puteva. Naime, epitelne ćelije, koje oblažu unutrašnjost disajnih puteva, imaju veoma važnu ulogu u zaštiti organizma od spoljašnjih uticaja. Međutim, kada su izložene zagađivačima poput naftnih derivata, dolazi do toga da štetne supstance lakše prolaze kroz njih, ćelije se oštećuju i može doći do upale i razvoja respiratornih problema, alergija i ekcema.

Automatizacija jednog procesa, a hiljade vozača bez rešenja problema

Dok naftne kompanije s ponosom ističu efikasnost automatizovanih pumpi, stvarnost je daleko od ružičaste za desetine hiljada vozača koji se suočavaju s ozbiljnim problemom – alergijama i kožnim oboljenjima izazvanim kontaktom sa naftnim derivatima.
Iritativni kontaktni dermatitis i ekcem su najčešći problemi sa kojima se suočavaju oni koji dolaze u kontakt sa gorivom (benzinom, dizelom),  a posebno vozači koji su prinuđeni da, zbog smanjenog broja radnika koji toče gorivo na pumpama, samostalno toče gorivo.

Različite vrste naftnih derivata sadrže agresivne hemikalije koje deluju iritirajuće na kožu, pri čemu u direktnom dodiru sa kožom, dolazi do uklanjanja prirodnih lipida sa kože. Na taj način dolazi do pojave promena na koži koje mogu za posledicu imati:
•    Crvenilo i svrab, što je znak iritativnog dermatitisa.
•    Suvoću i pucanje kože, često praćeno peckanjem.
•    Hronične promene na koži, koje se mogu razviti u ekcem ukoliko se kontakt nastavi.

Statički podaci u Srbiji pokazuju da više od 70.000 ljudi ima alergije ili ekceme na naftne derivate, benzin, dizel. Samim tim, ovi ljudi, označeni kao aktivni vozači i učesnici u saobraćaju, suočavaju se sa ozbiljnim problemom koji zahteva rešenje: odlazak na pumpe gde i dalje postoje zaposleni koji toče gorivo.

Da li velike naftne kompanije zaboravljaju svoje klijente?

Dok je odgovornost na pojedincima da se zaštite, naftne kompanije imaju moralnu i poslovnu obavezu da omoguće sigurno korišćenje svojih usluga. Svesni smo da nedostatak radnika na benzinskim pumpama doprinosi značajnim uštedama u poslovanju velikih kompanija, ali se istovremeno, na taj način, marginalizuje više desetina hiljada ljudi koji imaju problem sa osetljivom kožom i alergijom na naftne derivate.

Sve to, vodi nas do pitanja da li modernizacija, automatizacija procesa znači istovremeno i nehumanost velikih organizacija? Da li, na taj način, društveno odgovorno poslovanje postaje zanemareno sa te strane jer kompanije ne mogu da pronađu način da balansiraju između inovacija i očuvanja osnovnih potreba svojih potrošača? Za mnoge, opcija „samostalnog točenja goriva“ nije praktičan izbor – to je zdravstveni rizik.

Gubitak lojalnih potrošača - visoki troškovi na duge staze

Iako kompanije ovim potezima smanjuju troškove za plate radnika, postavlja se pitanje – koliko će ih to koštati na duže staze? Klijenti koji imaju zdravstvene probleme, alergije na naftne derivate, ali i stariji ljudi koji nisu vešti sa upotrebom savremenih rešenja točenja goriva, pa čak i oni koji jednostavno žele personalizovanu uslugu, okrenuće se drugim pumpama koje i dalje pružaju ono što im je potrebno: kompletnu uslugu.

Na duge staze, naftne kompanije rizikuju da:
-    Izgube poverenje svojih klijenata, jer se percipiraju kao neosetljive na njihove stvarne potrebe.
-    Izgube lojalnost, jer klijenti uvek traže usluge koje su prilagođene njihovim zahtevima.
-    Dobiju negativan publicitet, jer zanemarivanje specifičnih grupa u društvu nije samo loša poslovna strategija, već i etički upitno.

Da bi se to sprečilo, velike naftne kompanije treba da pronađu način da balansiraju između potrebe da smanje svoje troškove, da teže razvoju automatizacije i modernizacije i obezbede odgovorno poslovanje prema zajednici. To dalje implicira potrebu da se održi radna snaga na pumpama, posebno u područjima gde postoji veliki broj klijenata sa posebnim potrebama, zdravstvenim rizicima i takvim zahtevima.

Zašto su radnici na benzinskim pumpama važni?

Činjenica da sami točimo gorivo sve češće, deo je naše stvarnosti. I dok će velike naftne kompanije potez smanjenja radnika koji toče gorivo na pumpama označiti kao praktičniji i efikasniji, mi ćemo reći da se na taj način zapravo zanemaruje ključna uloga radnika na pumpama. Ta uloga se ogleda ne samo u pružanju usluge, već i u očuvanju zdravlja, sigurnosti i korisničkog iskustva. Ako se osvrnemo na broj ljudi, posebno onih sa osetljivom kožom ili alergijama, možemo zaključiti da su radnici na pumpama zapravo posrednici između zdravstveno ugroženih potrošača i izvora iritansa. Njihovo angažovanje pruža zaštitu od ovih rizika tako što preuzimaju rukovanje gorivom i minimizuju izloženost vozača štetnim materijama koji mogu dovesti do aktiviranja problema sa kožom i alergija.

Međutim, ne treba zanemariti ni činjenicu da radnici na benzinskim pumpama dosta znače osobama sa invaliditetom i starijim građanima, jer u takvim situacijama radnici na pumpama pružaju neophodnu pomoć, čineći ove usluge dostupnim svima, bez obzira na njihove fizičke mogućnosti. Na taj način, potrošači ostaju u fokusu u stvarnosti, ne samo na papiru, i postaju deo lojalne zajednice koja doprinosi zajedničkom boljitku.

Napišite u komentaru koje sve pumpe ne koriste više radnike na točenju a koje još uvek koriste?